Politika – Mladi uče da upravljaju rizicima u vanrednim situacijama

Ove godine naši vatrogasci imali su oko 30.000 intervencija i spasli 1.658 ljudi. Koliko imamo jedinica civilne zaštite i kako su organizovane, šta sve rade vatrogasci-spasioci, kako je izgledao rad naših specijalističkih timova Sektora za vanredne situacijama u Turskoj gde je zabeležen zemljotres katastrofalnih razmera u kome je stradalo više od 50.000 ljudi, koliko je u tim situacijama važan pas za potrage iz ruševina… samo su neke od tema sa kojima su se upoznali srednjoškolci i polaznici Vojne akademije na Drugom nacionalnom seminaru za mlade – upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Trodnevni seminar, koji je počeo juče, organizovalo je Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. Gosti seminara došli su na predavanja ne samo iz Srbije, već iz regiona, iz Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Okupljene je pozdravio prof. dr Vladimir Cvetković, predsednik Naučno-stručnog društva za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama. – Od osnivanja 2018. do danas organizovali smo brojne obuke, a jedna od najznačajnijih je bila u Lučanima, gde smo edukovali više od 160 mladih i to u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije i Srpskim spasilačkim timom. Naše društvo okuplja više od 2.000 članova, među njima je 120 profesora i više od 500 stručnjaka-praktičara iz oblasti vanrednih situacija. Uspeli smo da formiramo i jedinicu Civilne zaštite opšte namene koja broji više od 250 mladih ljudi i koja po potrebi može da bude podrška sektoru – istakao je Cvetković. Dugo godina naša civilna zaštita bila je gurnuta u drugi plan, ali se u poslednje vreme ona vraća na velika vrata kada je reč o učestvovanju u situacijama koje nose predznak „rizik”. Jedinice civilne zaštite formirane su na celoj teritoriji Srbije i podeljene su na specijalizovane i one opšte namene. Specijalizovane jedinice formiraju se za izvođenje nešto složenijih intervencija i premera radi samo za gašenje požara postoji 51 jedinica. Obrazovane su i jedinice za spasavanje na vodi i pod vodom, za pružanje prve pomoći, za RHB zaštitu… čulo se na jučerašnjem skupu. A u situacijama poplava, požara, zemljotresa… oni koji su prvi na liniji „fronta” jesu vatrogasci-spasioci i spasilački timovi Sektora za vanredne situacije. –Uglavnom su vatrogasci najaktivniji kada je reč o gašenju požaru, ali i kada je reč o poplavama. Ali naš posao je i pomoć u tehničkim intervencijama u saobraćaju, pomažemo i kod zemljotresa, snežnih padavina, pojave klizišta… – rekao je Aleksandar Radosavljević, zamenik načelnik Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije. Ove godine naši vatrogasci imali su 29.532 intervencije, od toga je bilo 20.792 požara, 2.552 tehničke intervencije, 65 intervencija sa opasnim materijama… – U svim tim intervencijama uspeli smo da spasemo 1.658 ljudi – 326 iz požara i 1.077 u tehničkim intervencijama i na to smo najponosniji – istakao je on. Naše vatrogasce i spasilačke timove zbog njihove sposobnosti sve više traže u inostranstvu. Oni su pomagali u požarima, poplavama i zemljotresima u Albaniji, Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Grčkoj, Turskoj, Bosni i Hercegovini… – Katastrofalni zemljotres Turskoj dogodio se na samoj granici Turske i Sirije na području gde živi 14 miliona stanovnika. To je bilo nešto sa čime smo se prvi put sreli u životu. Problema je bilo od samog početka putovanja. Prvo se naš tovar težak 4.500 kilograma sa svom potrebnom opremom, hranom i vodom izgubio, pa smo se za sve snalazili u hodu. A kada smo stigli u oblast Hataj imali smo šta i da vidimo. Ruševina do ruševine. I ono malo zgrada što je ostalo bilo je izuzetno nestabilno. Morali smo da radimo oprezno, da vodimo računa o svakom svom koraku. Nije bilo struje, vode, goriva… novac koji smo poneli nismo imali gde da zamenimo, spavali smo i radili na otvorenom na prostoru gde šibaju planinski vetrovi. Uprkos svemu, uspeli da spasemo tri žive osobe, ali smo nažalost izvukli i 23 mrtve – priseća se Davor Vidović, pomoćnik načelnika VSJ i vođa tima za spasavanje u Turskoj. Veliku pomoć momcima u Turskoj dao je pas za rad u ruševinama, popularni Zigi, koji je sada u zasluženoj penziji. A koliko su psi bitni u ovakvim situacijama pokazuje da smo njihove blagodeti spoznali još davno, pre otprilike 16.000 godina. Mada, kako kaže dr Nenad Milojević, sa Kinološke akademije, ovi „Samarićani na četiri šape” možda su sa čovekom drugovali i pre oko 30.000 godina. – Odnos psa i čoveka je najstarija simbioza kičmenjaka. Za preteču svih spasilačkih pasa uzima se samostan Svetog Bernarda iz 18. veka gde su psi korišćeni za pomoć prilikom spasavanja zatrpanih u lavinama. Već u 19. veku u ratne jedinice se uvodi pas pa se krajem tog veka izdvajaju sanitetski psi. Četrdesetih godina su u Švajcarskoj osmislili prve metode uvođenje pasa za spasavanje iz snega. Na našim prostorima prvi seminar za lavinske pse napravila je tadašnja milicija i gorska služba spasavanja u Sloveniji – rekao je Milojević.