Večernje novosti
POŽAR u kineskom tržnom centru na Novom Beogradu je samo vrh ledenog brega sličnih katastrofa, što je već iste večeri pokazala vatrena stihija u banji u Bezdanu
OPŠTINE NEMAJU BUDžET ZA VANREDNE SITUACIJE: Prof. dr Vladimir Cvetković sa Fakulteta bezbednosti o smanjenju rizika od katastrofaV. Cvetković
Ogromne posledice izazivaju banalno neznanje iz oblasti bezbednosti i neispravni sitni kućni uređaji, upozorava ekspert angažovan u pisanju nove Nacionalne strategije smanjenja rizika od katastrofa i upravlјanja u vanrednim situacijama, dr Vladimir Cvetković, profesor Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu.
– Građani koji vole da majstorišu u klasične toplјive osigurače umesto pregorele odgovarajuće tanke licne stavlјaju deblјe žice od preporučenih čime dovode do palјenja instalacija i uređaja, ne paze na mini-kalorifere i grejalice koje se pregrevaju i pale, a prema zvaničnoj statistici MUP, Sektora za vanredne situacije, jedan od najčešćih uzroka požara postaju i električni osveživači vazduha! Ljudi isklјuče sve uređaje osim ovih koji imaju direktno napajanje, lako se pregreju, zapale i izazovu katastrofalne požare. Očigledno je da se kao uzroci nameću elementarno neznanje o bezbednosnim rizicima i neobučenost za postupanje u različitim vanrednim situacijama – kaže prof. dr Cvetković.
Nјega su kao eksperta za upravlјanje rizicima u vanrednim situacijama UN angažovale u okviru radne grupe za pisanje nove srpske nacionalne strategije smanjenja rizika od katastrofa i upravlјanja u vanrednim situacijama, a u čemu su imala obavezu da mu pruže pomoć sva naša nadležna i relevantna ministarstava.
– Neka od izuzetno važnih ministarstava za pružanje podataka za izradu Strategije nisu u potpunosti shvatala značaj izrade ovog akta, a činilo se kao da ih ova tema uopšte ne zanima! To je naša stara bolјka marginalizacije životno važne teme. Na primer, za prethodnu Nacionalnu strategiju iz 2011, nikada nije usvojen akcioni plan za realizaciju predviđenih mera unapređenja identifikovanih nedostataka, pa je ona ostala mrtvo slovo na papiru. Ispod radara je svojevremeno prošlo i ukidanje budžeta za vanredne situacije. Prema nekadašnjem zakonu svaka lokalna samouprava je imala obavezu da izdvaja određena sredstva za slučaj vanrednih situacija, ali je neko u doba svetske ekonomske krize odlučio da ta obaveza treba da se ukine, a da se novac potroši. Sada su UN finansirale moje angažovanje u izradi nacionalne strategije i akcionog plana, koje sam uradio uz pomoć radne grupe, pre oko godinu dana, ali memalo brine što strategija još nije u proceduri usvajanja u Narodnoj skupštini – kaže prof. dr Cvetković.
On naglašava da preventivne strukturne i nestrukturne mere u Srbiji moraju da se unaprede u velikoj meri, jer postoje jasni sistemski pokazatelјi velikih problema u ovoj oblasti.
– Kada pitate građane zašto ne žele da unaprede svoju pripremlјenost, oni odgovaraju da to nije njihova nadležnost i obaveza i da oni plaćaju porez da bi se time bavile policija i vatrogasno-spasilačke jedinice. Neverovatan je taj način razmišlјanja, prema kome bi ispred vrata svakog domaćinstva trebali da dežuraju lični policajac i vatrogasac-spasilac – kaže profesor.
Kada je reč o bezbednosnoj kulturi, on naglašava da naši nadležni državni organi imaju zakonsku obavezu obuke stanovništva za reagovanje u vanrednim situacijama.
– Nekada smo imali i Civilnu zaštitu i Odbranu i zaštitu u školama, i učile su se korisne stvari iz oblasti bezbednosti, a sada nema te teme ni u okviru građanskog vaspitavanja, iako je ona suštinski deo vaspitanja. Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu je viša puta inicirao da se u srednje škole uvede predmet Bezbedosna kultura, jer je praksa pokazala da je to znanje izuzetno bitno. Nažalost, baš u slučaju požara vidi se da kod nas lјudi najčešće stradaju zbog nedostataka znanja i nepravilnog postupanja prilikom evakuacije, iako su zdravi i pokretni. Mnogo više ih se uguši nerazumno bežeći nego što ih izgori. Naravno da i tehnika i oprema naših vatrogasno-spasilačkih jedinica treba da se pobolјšaju, inovacijama koje se u svetu već koriste, nisu skupe i veoma su efikasne.
LjUDI REŠAVAJU PROBLEME
BEZ unapređenja svesti i znanja lјudi, probleme ne mogu da reše ni najnaprediji sistemi za zaštitu i spasavanje. Određena istraživanja u razvijenim zemlјama su, na primer, pokazala da sistemi vredni milijarde dolara mogu biti nefunkcionalni zato što pojedinci nisu bili dovolјno obučeni da rukuju njima. Uzaludno je posedovanje najsavremenijeg sistema zaštite u vanrednim situacijama, ako čovek koji treba da ga koristi nije teorijski obučen i praktično utreniran – kaže prof. dr Cvetković.
