Novi Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama stupio je na snagu 21. novembra 2018. godine, kada prestaje da važi Zakon o vanrednim situacijama.
Ovim zakonom uređuje se smanjenje rizika od katastrofa, prevencija i jačanje otpornosti i spremnosti pojedinaca i zajednice za reagovanje na posledice katastrofa, zaštita i spasavanja ljudi, materijalnih, kulturnih i drugih dobara, prava i obaveze građana, udruženja, pravnih lica, organa jedinica lokalne samouprave, autonomnih pokrajina i Republike Srbije, upravljanje vanrednim situacijama, funkcionisanje civilne zaštite, rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje, međunarodna saradnja, inspekcijski nadzor i druga pitanja od značaja za organizovanje i funkcionisanje sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama. Prema novom zakonu sistem smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama je od posebnog interesa za Republiku Srbiju i predstavlja deo sistema nacionalne bezbednosti i integrisani oblik upravljanja i organizovanja subjekata ovog sistema na sprovođenju preventivnih i operativnih mera i izvršavanju zadataka zaštite i spasavanja ljudi i dobara od posledica katastrofa, uključujući i mere oporavka od tih posledica.
Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama predviđa izradu posebnih dokumenata, Procene rizika od katastrofa, Plana smanjenja rizika od katastrofa i Plana zaštite i spasavanja. Procenom rizika od katastrofa, prema zakonu, identifikuju se vrsta, karakter i poreklo pojedinih rizika od nastupanja katastrofa, stepen ugroženosti, faktori koji ih uzrokuju ili uvećavaju stepen moguće opasnosti, posledice koje mogu nastupiti po život i zdravlje ljudi, životnu sredinu, materijalna i kulturna dobra, obavljanje javnih službi i privrednih delatnosti, kao i druge pretpostavke od značaja za odvijanje uobičajenih životnih, ekonomskih i socijalnih aktivnosti.
Procenu rizika treba da izrade i donesu Republika, autonomna pokrajina, lokalne samouprave, subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, izuzev saveza, klubova i udruženja, privredna društva, zdravstvene ustanove, izuzev apoteka i obrazovne ustanove, kao i ustanove socijalne zaštite za objekte u kojima borave korisnici.
Plan smanjenja rizika od katastrofa moraju da izrade i donosu Republika, pokrajina i lokalna samouprava. Planovi smanjenja rizika od katastrofa se izrađuju na osnovu predloga tretmana procenjenih rizika u odgovarajućoj proceni rizika od katastrofa.
Plan zaštite i spasavanja Republike Srbije izrađuje Ministarstvo u saradnji sa drugim ministarstvima, posebnim organizacijama i drugim pravnim licima, a donosi Vlada. Plan zaštite i spasavanja autonomne pokrajne i plan zaštite i spasavanja jedinica lokalne samouprave donose nadležni organi autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, po pribavljenoj saglasnosti Ministarstva, na predlog nadležnog štaba. Prema zakonu, plan zaštite i spasavanja se periodično ažurira u skladu sa potrebama i novim okolnostima, u celini se ponovo izrađuje i donosi svake treće godine, a ukoliko su se okolnosti u značajnoj meri promenile i ranije u skladu sa procenom rizika od katastrofa.
Prema novom zakonu procene rizika od katastrofa i planove zaštite i spasavanja moći će da rade samo ovlašćena pravna lica.
Zakonom je predviđeno da ubuduće sve stambene zgrade, delovi naselja i naseljena mesta imaju poverenika Civilne zaštite i zamenika. Građani na ugroženim i nastradalim područjima dužni su da postupaju u skladu sa uputstvima poverenika i zamenika poverenika civilne zaštite. Propis kojim se uređuje rad poverenika i zamenika poverenika civilne zaštite i kriterijumi za njihovo imenovanje donosi ministar.
Jedinice civilne zaštite su jedinice civilne zaštite opšte namene i specijalizovane jedinice civilne zaštite, koje se obrazuju se, opremaju i osposobljavaju kao operativne snage za izvršavanje mera civilne zaštite.
