Be risk protected objavio je autorski tekst o katastrofalnim rizicima u Srbiji autora prof. dr Vladimira M. Cvetkovića koji vam prenosima.
Srbija je osetljiva na razne prirodne i antropogene opasnosti. Rizik nije ujednačen širom zemlje i varira u zavisnosti od vrste opasnosti i procenjenog potencijala štete. Seizmički hazardi, klizišta, odroni kamenja, poplave, bujične poplave, erozija, suše i šumski požari su neke od značajnih prirodnih opasnosti koje se mogu javiti na teritoriji Srbije.
Sadašnje stanje zaštite od katastrofa na teritoriji Srbije karakteriše nepotpunost i nedostupnost informacija o rizicima od mogućih prirodnih katastrofa i o posledicama koje one mogu imati, kao i nedovoljno „učešće javnosti“. Kapacitet lokalnih vlasti, stručnih službi i konsultanata da koji bi trebalo da se angažuju u savremenom pristupu upravljanja rizicima od katastrofa je nedovoljan. Aktuelnu situaciju karakteriše i nepostojanje jedinstvene baze podataka o prostornoj distribuciji pojedinih opasnosti – odnosno utvrđivanju potencijalno kritičnih zona (poplave, katastri klizišta, bujice itd.). Stanje ukupnog sistema zaštite od katastrofa na teritoriji Srbije nije zadovoljavajuće, posebno u odnosu na prostorne aspekte upravljanja rizicima od katastrofa.
U Srbiji se od 1970-ih do 2002. godine dogodilo oko 5000 katastrofa. Shodno međunarodnoj bazi DesInventar, od 1980. do 2023. godine dogodila se 2.331 katastrofa u Srbiji, a od 2010. do 2023. čak 1.616.
Prema statističkim podacima UNOCHA-ovog Reliefveb-a, najčešći tipovi katastrofa su bile poplave, sa petnaest katastrofalnih poplava između 1988. i 2014. Stručni izvori pokazuju da je veličina teritorijalne ugroženosti Srbije od seizmičkih hazarda, prekomerne erozije, oapsnosti od klizišta, osetljivosti na susu, plavljenja, šumskih požara – čak 57,33 odsto ukupne površine.
Distribucija katastrofa u svetskom geoprostoru
U periodu 1900–2013. godine, dogodilo se približno 25.552 katastrofe u svetu, od čega je najviše bilo hidrosferskih, a zatim meteoroloških, litosferskih, klimatskih i biosferskih katastrofa. U navedenom periodu, nastradalo je približno 65 miliona, povređeno približno 15 miliona, pogođeno 13 milijardi, dok je bez doma ostalo približno 337 miliona ljudi. Pričinjena materijalna šteta, izražena u američkim dolarima, iznosila je približno pet milijardi. Posebno se naglašava da je najviše bilo poplava – približno 8.000, dok je najmanje bilo klizišta i odrona – tek stotinak. Prema vrsti katastrofe, zabeležene su približno 694 poplave, 596 oluja, 221 epidemija, 206 zemljotresa, 106 suša, 102 cunamija i bujica, 81 slučaj ekstremnih temperatura, 62 šumska požara, 38 vulkanskih erupcija, 14 infekcija koje su preneli insekti i 9 klizišta i odrona.
Požari
U Srbiji je prisutan trend povećanja broja požara, kao i broja poginulih i povređenih. Na osnovu zvaničnih podataka, broj požara u 2017. godini povećan je za 50 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U požarima koji su izbili u stambenim jedinicama širom Srbije u 2020. godini stradala je 51 osoba. Prema podacima MUP-a, vatrogasno-spasilačke službe su imale preko 4000 intervencija, od čega više od 3000 požara. Kad je reč o šumskim požarima, pod najvećim rizikom su istočna i jugoistočna Srbija.
Zemljotresi
Srbija se nalazi u oblasti umerene seizmičke aktivnosti po broju, učestalosti, i jačine zemljotresa. Prema dostupnim izvorima informacija, dogodilo se oko 180 zemljotresa sa epicentrom u Srbiji i bližem okruženju koji su pored materijalne štete na 89 teritorija Srbije za posledicu imali i gubitke života.
Poplave
Između 1915. i 2013. godine zabeleženo je 848 poplava, sa 133 smrtna slučaja, pri čemu se najkritičniji događaj dogodio u maju 2014.
Epidemije
Na teritoriji Srbije kuga se javljala u više navrata (1348, 1362, 1428, 1430. i 1438. godine); tokom Prvog svetskog rata srpska vojska i javnost su bili pogođeni tifusom; u Jugoslaviji je 1972. godine bila epidemija malih boginja; bilo je izbijanja tularemije tokom 1990-ih; pandemija COVID-19 zahvatila nas je tokom 2019–2021.
Klizišta
Zastupljenost klizišta u odnosu na ukupnu teritoriju Srbije iznosi 20-25%. Takođe, pojave nestabilnosti terena, u vidu odrona i osulina u polomljenim krečnjacima i serpentinitima, zastupljene su u klisurastim dolinama rečnih tokova, kao i na neobezbeđenim kosinama u zoni saobraćajnica. Zastupljenost odrona i osulina na teritoriji Srbije iznosi 5-10 %. Dakle, teritorija Srbije ugrožena je savremenim geološkim procesima, koji nanose ogromne štete privredi Republike.
Grad
Grad se najčešće javlja u zapadnoj Srbiji i delu Šumadije, oblasti Fruške Gore, Srema i južne Bačke, zatim na Kopaoniku i delu južne Srbije. Glavni uzrok ovakve prostorne raspodele pojave grada su preovlađujući nailasci frontova iz pravca zapada, severozapada i jugozapada, kao i uticaj orografije na razvoj gradonosne oblačnosti. Maksimalna vrednost učestalosti pojave grada je u oblasti Kopaonika, gde iznosi čak 3,8 dana. Generalno se uočava da zapadna Srbija ima veću učestalost pojave grada od istočne.
Potrebno više akcije
Opasnosti koje uzrokuju katastrofe u Srbiji biće još kompleksnije i ozbiljnije u budućnosti. Ljudi ne smeju biti pasivni, već se moraju uključiti u proaktivno ublažavanje odnosno otklanjanje posledica budućih katastrofa. Od nas zavisi, kojim ćemo putem krenuti i sa kakvim ćemo se posledicama naših odluka susretati u budućnosti.
Do sada u Srbiji nije utvrđen nivo otpornosti zajednice na katastrofe. Ne postoje naučni preduslovi za njegovounapređenje kako bi se umanjile buduće materijalne i nematerijalne posledice katastrofa. Razvijanje prediktivnog modelasa indeksom otpornosti zajednice na katastrofe u Srbiji osnažio bistvaranje preduslova za kreiranje javnih politika, strategija i procedura za unapređenje otpornosti i smanjenje posledica katastrofa po ljude i njihovu imovinu i unapređenje bezbednosti građana.Takođe, to bi podstaklopredviđanje otpornosti zajednice na katastrofe na osnovu indikatora društvenog identiteta, poboljšavajući predviđanje katastrofa i pripremajući se za ograničavanje gubitaka u katastrofama. Na osnovu razvoja analitičkih okvira za razumevanje otpornosti zajednice na katastrofe i društvenog identiteta u katastrofama, stvorili bi sesuštinski preduslovi za projektovanje inovativnih informacionih sistema koji će omogućiti lokalnim zajednicama da povećaju nivo otpornosti.
Uzimajući u obzir više od 300 sprovedenih i objavljenih istraživanja, može se reći da bi u Srbiji trebalo unaprediti sistem upravljanja u katastrofama. U cilju obezbeđenog delotvornog reagovanja na katastrofe, neophodno je na svim nivoima izvršiti unapređivanje nivoa razumevanja rizika od katastrofa.
S tim u vezi, još 2018. je osnovano Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama (NSD-URVS) koje okuplja naučnike i praktičare iz Srbije i regiona u cilju zajedničkog unapređenja teorijskih i empirijskih postulata i pružanja pomoći donosiocima odluka na lokalnom nivou i rukovodiocima u procesu upravljanja u vanrednim situacijama. Ovo Društvo je organizovalo niz obuka usmerenih na edukaciju iz oblasti vanrednih situacija.
